Cuxe82

extra

Komplet lepinja

Reč je zapravo o jednom kulinarskom specijalitetu iz Užičkog kraja, koji vam može prirediti vrlo pozitivan udar na čulo ukusa, a negativan na zdravlje zbog svoje nesvakidašnje kalorijske vrednosti. Reč je naravno o svima poznatoj užičkoj komplet lepinji, poznatoj i kao lepinja "sa sve". Na par mesta na svetskoj mreži se pominje kao dobra poslastica ali još nisam sreo da se negde pominje način njenog spravljanja a pogotovo ne u kućnoj radinosti. Opis možda jeste dugačak ali tu se nalazi i nešto što još nema nigde - moja Extreme lepinja!

Prvo upoznavanje sa materijom... Komplet lepinja možda ne izgleda tako "snažno" ali ovo je pravi primer poznate nam krilatice - izgled zna da zavara. Interesantno je pomenuti da kad se pojede jedna, dobije se utisak da smo tek počeli i da bi mogli pojesti još četiri, ali zapravo možemo pojesti još pola ili najviše jednu celu i da je prokunemo posle toga. Znači potrebno je iskustvo... U Užicu se obično konzumira u gradu posle ludo provedene noći, a pre nego se društvo raziđe. A dobro dođe i ujutro za doručak pred naporan dan. Postoje par poznatih mesta gde se ona priprema od kojih su neka "Šuljaga", "Cole", "Blu Mun" (Blue Moon)... A čim dođete u grad, pitajte bilo kog prolaznika i znaće da vam objasni. Obično se poseta gradu Užicu i pamti, između ostalog, po tome što vas je neko odveo na "kompletaru". Lično preporučujem Šuljagu gde je i prvi put pre ko zna kolko decenija i komercijalizovan ovaj specijalitet

Sastojci... Originalno, potrebna je peć na drva, ali sam vremenom i eksperimentisanjem otkrio da i nije tako neophodna. Od sirovina, treba: (po osobi) jedno jaje, malo kajmaka, dve male kutlače pretopa i lepinja.

Priprema... kada smo sve sakupili što nam treba, možemo da počnemo. Radi efikasnosti i optimizacije posla možemo odmah da ispraznimo rernu, spremimo pleh, i upalimo rernu na nekih 200 - 250°S, a neposredno posle toga, dok se rerna greje, odvadimo kolko nam je pretopa potrebno, stavimo u neku malu posudicu i stavimo ga na ringlu da bi poprimio tečan oblik. Pretom ne treba kuvati, to je mast, znači bitno je smao da bude tečan i vruć. Ako počne da ključa, sklanja se sa ringle. E dok se to sve lepo zagreva, uzme se lepinja, i pažljiovo se sa nožem iseče poklopac, ali na taj način što se nož okrene naopako, sa oštricom na gore i krene se sa sečenjem ko sa otvaranjem konzerve. Rezultat treba da bude izvađen poklopac tako da ostatak lepinje bude kao posuda, a zbog toga da bi u nju mogli da sipamo jaje i ostalo što se sipa. Šta? Još niste umutili jaje?! A nisam vam rekao? Pa jel' treba sve da kažem? E sad, kad su i lepinja i jaje spremni, lepinju možemo da namažemo kajmakom. Ne treba nikako debelo mazati, setite se, ipak nam ovde kajmak nije najjača stvar, ima i mnogo jačih. Treba da ga bude tek svuda po malo... Najbolje je da sve leipnje koliko planiramo da napravimo, prvo namažemo kajmakom, a tek neposredno pred stavljanje u rernu u svaku sipamo po jaje. Radi bolje raspodele količine jaja, najbolje je da se za svaku posebno jaje zamuti u nekoj posudi ko za kajganu i to što bolje, pa onda sipa, pa za sledeću opet. Proveravamo pretop i rernu. Kad rerna bude na oko 140-150°S, i ako smo sve lepinje namazali kajmakom, možemo da krenemo da sipamo jaja. Moja preporuka je da se prvo sipa jaje pa da se lepinja položi u pleh. I bitno je da dok smo sekli lepinju na onaj način, da nismo probili dno, jer će onda jaje iscureti i kad se ugreje, zalepiće se za pleh, a to nikako ne želimo. Tako i ako smo sipali jaje i malo prelili, bolje da je to otišlo na stol nego na pleh. dalje, uzimamo pretop i u svaku lepinju dodajemo po skoro celu kutlaču istog i zivo jaje i onda sve to (bez poklopaca) stavljamo u rernu. U zavisnosti od rerne, trebaće nekih desetak minuta da se ispeče, ali možemo i proveriti ponekad. Poenta je da jaje bude pečeno, ali da opet bude življe, a ne da dobijemo omlet. Kada smatramo da je gotovo, vadimo ceo pleh i svaku lepinju ponaosob zalivamo ostatkom pretopa, tako što poklopac postavimo iznad lepinje, a onda zalivamo unutrašnju stranu poklopaca tako da višak pada direktno u lepinju. Možemo i na par mesta, kutlačom da probijemo jaje da bi ga pretop bolje upio. Poklopimo lepinju sa tim poklopcem i gotovo... Ako ne možemo da je odvojimo od pleha, to nije zato što sam ja zaboravio da pomenem da pleh treba namazati nečim nego zato što ste probili lepinju i jaje je iscurelo napolje. Serviranje...
Vrh teksta
Pocetak

Pretop ovde dođe kao neki čarobni ili vam tajni, a esencijalni sastojak cele stvari i bez njega, ustvari pravimo sendvič sa kajganom. Pretop se uglavnom može naći samo u užičkom kraju. Dobija se tako što se uhvati mast ili popularno "moca" posle pečenja jagnjeta i praseta pa se onda one pomešaju i ostave da se ohlade. Primećuje se da se vremenom izdvaja mast gore i ono što je najbolje, a opet najopasnije po zdravlje, dole u vidu želatina. Obično se uzima tek po dve kutlačice po lepinji i otopi se pre nego se prelije i pomešano se dodaje. Nije strašno ni ako nam ostane viška u posudici u kojoj smo otapali jer ga možemo opet vratiti u glavnu posudu i u frižider gde će se ponovo zgusnuti. Može se naći u bilo kojoj viđenijoj pečenjari. nazad...

Lepinja, pogača ili somun je takođe bitna, mada ovde mogu da budu najveće varijacije u izboru. Po originalu, uzima se ona pekarska koja i nije tako mekana i nema testo ko običan hleb nego su "mehurići" dosta veći. Bitno je da se sa pripremom počne što pre dok je lepinja još sveža, jer je razlika u kvaltetu kad radimo sa suvom i svežom brutalna!! Može se naći u bilo kojoj pekari. Originalna kod Šuljage. nazad...

Kajmak se opet po originalu može naći uglavnom samo u Užicu, i to je onaj poznati užički kajmak. Potreban je stari, da budem precizniji, jer se on uglavnom koristi za stvari koje zahtevaju da se kajmak otopi. Mada su i tu moguće varijacije i može se u kriznoj situaciji upotrebiti i mladi, a može i onaj što na pijacama drugih gradova zovu užički ili zlatioborski. Može se naći na pijaci. nazad...

Serviranje se vrši tako što se svaka lepinja, poklopljena, stavi u poseban tanjir i distribuira jednoj osobi. Logično. Ali treba znati konzumirati. Po originalu, komplet lepinja se konzumira tako što se jede prvo poklopac koji se može kidati u parčiće i umakati u ostatak, ili tako što se ceo poklopac presavije na pola pa se tako ceo umače u lepinju i odgrizaju umočeni delovi. Za ostatak ne postoji standard po kom se vrši konzumiranje. Ukusno je, a može biti i spasonosno, uz sve to, prirediti i još po jednu čašu jogurta koji će nam olakšati ovako teško jelo.

Lepinja Extreme je ustvari ogormna lepinja koju ja pravim i koja je veličine otprilike 2,5h od klasične. Uverite se na slici...

Nadam se da sam dobro opisao pripremu ovog nacionalnog specijaliteta, a opis je ovako detaljan da bi ste mogli napraviti što autentičniji obrok inače za samu pripremu, trebaće vam otprilike toliko vremena koliko vam je trebalo da sve ovo sa pažnjom pročitate.

Prijatno!!!